Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Hipotekarna tržišta i njihov značaj na finansijskom tržištu". Rad ima 37 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



UNIVERZITET EDUCONS

FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS

SREMSKA KAMENICA

DIPLOMSKI RAD

HIPOTEKARNA TRŽIŠTA I NJIHOV ZNAČAJ NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Sremska Kamenica , 2009

SADRŽAJ

1. UVOD           .......................................................................................................     2

2. SEKJURITIZACIJA KREDITA  .......................................................    3

2.1. POJAM I ZNAČAJ   ...................................................................     3

2.2. HIPOTEKARNE HARTIJE OD VREDNOSTI   ...................     7

3. MEHANIZAM SEKJURITIZACIJE KREDITA     ...............................    10

3.1. FAZE SEKJURITIZACIJE KREDITA  ...............................    10

4. PREDNOSTI SEKJURITIZACIJE KREDITA      ...............................    13

5. HIPOTEKARNA TRŽIŠTA       ...................................................................     15

5.1. PRIMARNO TRŽIŠTE HIPOTEKA     ...............................    16

5.2. SEKUNDARNO TRŽIŠTE HIPOTEKA

I HIPOTEKARNE ZALOŽNICE    ...........................................     18

5.3. HIPOTEKARNO TRŽIŠTE - AMERIKA           ...............................     21

5.4. HIPOTEKARNO TRŽIŠTE - ZAPADNA EVROPA       ...................     23

5.5. ISKUSTVA EVROPSKIH ZEMALJA U TRANZICIJI     ........   29

6. POSLEDNJA GLOBALNA FINANSIJSKA KRIZA          ................................    31

6.1. „PUCANJ” IZ AMERIKE       ........................................................    31

6.2. KRAH AMERIČKOG HIPOTEKARNOG TRŽIŠTA       ........   32

6.3. MERTOD RIKOSETA KA EVROPI    ............................................... 34

1. UVOD

Ovo sve umnogome doprinosi razvoju finansijskih tržišta, pa zato u ovu oblast možemo ubaciti i proces sekjuritizacije koji je tom razvoju mnogo doprineo povećavajući likvidnost finansijskih institucija koji je iniciraju.

Sekjuritizacija bi se mogla tumačiti kao generalni proces koji znači relativno potiskivanje bankarskih zajmova u korist ekspanzije vrednosnih papira. Pod sekjuritizacijom kredita bi se podrazumevale konkretne operacije koje bi značile transformaciju bankarskih zajmova u obveznice. Treba imati u vidu da pojam kredita obuhvata sve finansijske oblike koji involviraju povratnost sredstava. To znači da pod pojmom kredita mogu da budu svrstani kako bankarski zajmovi tako i obveznice kao oblik vrednosnih papira koji sadrže povratnost sredstava u određenom roku.

Sekjuritizacija bankarskih zajmova sastoji se u tome da banke u savremenim tržišnim ekonomijama teže da se bliže povežu sa otvorenim finansijskim tržištem kao i da obezbede što veću likvidnost svojih aktiva. To je posebno značajno u uslovima kada banke imaju veliki udeo kamatno osetljivih depozita kao izvor za finansiranje dugoročnih zajmova i to uz fiksne kamatne stope. U tim uslovima banke mogu da upadnu u kamatnu zamku ukoliko dođe do porasta fiksnih kamatnih stopa. Prema tradicionalnom konceptu, bankarski zajmovi ostaju u aktivi banke sve do konačne likvidacije tih zajmova. U tom smislu zajmovi predstavljaju oblik nelikvidne aktive banaka, čak i ako su performansni, a posebno je nelikvidnost bankarskih zajmova značajnija ukoliko zajmovi imaju dužu ročnost.

Upravo iz gornjih razloga, pojavila se u praksi ideja da banke vrše transformaciju jednog dela svojih zajmovnih plasmana u vrednosne papire (obveznice). U tom slučaju na bazi određenog kvantuma kvalitetnih zajmova banaka formiraju se pulovi sredstava na bazi kojih se vrši emisija visokokvalitetnih obveznica. Sekundarna emisija obveznica bazira na primarnoj emisiji bankarskih zajmova koji predstavljaju pokriće za emitovane obveznice. Pri tome bi sekundarna emisija obveznica teorijski morala da ima bar onaj kreditni kvalitet koji imaju bankarski zajmovi. Međutim, postoji mogućnost da se kvalitet obveznica poveća u odnosu na zajmove koji predstavljaju pokriće za emisiju obveznica.

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com